.jpg)
e-TN: Za nama je još jedna u nizu od rekordnih godina za srpski turizam. Kako ocenjujete postignute rezultate i objektivno da li je moglo bolje?
- Resorno Ministarstvo je vrlo zadovoljno postignutim rezultatima, koji nisu slučajni, već su rezultat dugogodišnjeg rada, te predloženih i sprovedenih sistemkih mera.
Posebno treba istaći da smo gotovo dve godine ranije ostvarili ciljeve koji su Strategijom razvoja turizma predviđani za 2020. godinu. Već 2018. godine, ostvareno je 3,4 miliona dolazaka i 9,4 miliona noćenja. Trend rasta je nastavljen. U 2019. godini, po prvi put je premašena cifra od 10 miliona noćenja, što je za 7,9 odsto više u odnosu na 2018. godinu. Broj stranih gostiju je po prvi put premašio broj domaćih, što je sa aspekta zarade od turizma veoma značajno. Devizni priliv od turizma je u prvih jedanaest meseci 2019. godine bio u porastu za 7,8 odsto, odnosno iznosio je 1.287 miliona evra. I u ovom pokazatelju očekuje se novi rekordni rezultat u 2019. godini.
Ovo sve govori da je turizam postao privredna grana od koje srpska ekonomija mnogo očekuje, koja beleži konstantan rast proteklih godina, te da je reč o ozbiljnom biznisu i ozbiljnoj razvojnoj šansi.
Iako smo zadovoljni postignutim, želimo I ulažemo napore da rezultati budu bolji i da Srbija bude globalno prepoznatljiva, atraktivna i autentična turistička destinacija. Pred nama su veliki izazovi, a tržišni uslovi su sve zahtevniji i izazovniji.
e-TN: Tim rezultatima su nesumljivo doprinele i mere turističke politike koje je sprovelo i sprovodi nadležno ministarstvo. Pomenite one najvažnije koje su najviše uticale na razvoj našeg turizma.
- Postignuti uspeh je rezultat zajedničkog efekta svih preduzetih mera koje uključuju, naravno, i promotivne aktivnosti TOS-a, ali i svih lokalnih turističkih organizacija. Nadalje, to je rezultat sinergije rada privatnog i javnog sektora na svim nivoima.
Svakako, najopipljivije mere su ulaganja u turističku infrastrukturu. Ministarstvo je u 2019. godini uložilo 750 miliona dinara u 64 projekta turističke infrastrukture, što će se nastaviti i u ovoj godini. Neki od projekata za koja su izdvojena značajna sredstva su proširenje sadržaja na bazenu na Paliću, zabavni park “Šarengrad” u Kruševcu, sportska hala na Srebrnom jezeru i mnogi drugi koji doprinose raznovrsnosti sadržaja turističke destinacije i utiču na zadovoljstvo gosta, kao i na dužinu njegovog boravka.
Takođe, sredstva su izdvajana za brojne manifestacije koje su privukle veliki broj kako domaćih tako i stranih turista, popu EXITA, Guče, Beer festa, Nishvila, Kosidbe na Rajcu, Drinske regate i drugih. Novac je takođe izdvajan i za podsticanje unapređenja organizovanog dovođenja stranih turista u Srbiju, kao i za treninge i edukacije u turizmu. Ipak, kao što znamo da nema razvijenog turizma ukoliko nema razvijenog domaćeg turizma te upravo zbog toga, već šestu godinu za redom Ministarstvo sprovodi akciju dodele vaučera za odmor u Srbiji koji su namenjeni našim građanima. Od 2015. kada je krenula ova akcija, do 2019. godine, broj noćenja domaćih turista povećao se čak za 42,9 odsto.
Treba pomenuti i kredite namenjene privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje turističke ponude, pre svega za projekte izgradnje i renoviranja ugostiteljskih objekata za smeštaj i izgradnje dodatnih sadržaja i atrakcija.
Dobrim rezultatima naravno doprinele su i promotivne kampanje Turističke organizacije Srbije i lokalnih turističkih organizacija posebno kada je reč o digitalnim medijima I društvenim mrežama.
e-TN: U toku je testiranje ili bolje rečeno probni rad centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma. Kakvi su prvi utisci i generalno šta možemo da očekujemo od njega kada bude radio u punom kapacitetu?
- Pre svega treba reći, eTurista je besplatan i obavezan informacioni sistem za prijavu i odjavu turista, koji objedinjuje sve podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj. Trenutno je projekat u pilot fazi, podatke o ugostiteljima i njihovim objektima za smeštaj unosi šest lokalnih samouprava, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Zlatibor, Vrnjačka Banja i Sokobanja. U procesu testiranja, istovremeno se radi i na unapređenju samog sistema, kao bi u trenutku pune primene radio što efikasnije. Svi ugostitelji će na vreme dobiti svoje korisničko ime i lozinku za pristup sistemu čiji rad će im olakšati poslovanje. Osim jednostavnijeg prijavljivanja domaćih i stranih turista, ugostiteljima će biti omogućeno i direktno obračunavanje boravišne takse, onlajn podnošenja zahteva za kategorizaciju, kao i mnoge druge olakšice.
Zahvaljujući radu eTuriste imaćemo realniju sliku o stvarnom broju turista u našoj zemlji i njihovim karakteristikama, što će nam omogućiti da kreiramo adekvatniju ponudu za njih, kao da unapredimo turističke politike i mere, a posebno kada je reč o promociji. Takođe, sistem će biti zvanični izvor statističkih podataka što će omogućiti, uz unapređivanje metodologije, da se proceni stvarni doprinos turizma BDP-u zemlje, što direktno utiče i na povećanje sredstava koje država izdvaja za razvoj turizma.
e-TN: Sada bih Vas zamolio da za trenutak, ako je to moguće, zaboravite da se ste trenutno državni činovnik i da kao neko ko je svoju akademsku karijeru posvetio ekonomiji i turizmu ocenite trenutno stanje u kome se nalazi srpski turizam.
- Mislim da su pred nama, uostalom, kao i pred svim zemljama Regiona, u godinama koje slede najveći izazovi ljudski resursi. Postavlja se pitanje, da li će ljudski resursi kojima raspolažemo biti u mogućnosti da adekvatno odgovore izazovima sa kojima se suočava ova radno-intenzivna delatnost, kao i da isprate sva ulaganja i sve podsticajne mere koje se sprovode ili koje su u planu da se sprovode u narednom periodu? Mišljenja sam da je unapređenje obrazovnih programa na svim nivoima i omogućavanje kvalitetnih stručnih praksi, od ključnog značaja. Takođe, važan segment predstavlja i tzv. neformalno obrazovanje, odnosno, permanentne edukacije I obuke koje treba da omoguće kontinuirano usavršavanje svih zaposlenih u turizmu, a posebno u ugostiteljstvu.
Ulaganje u ljude je dugoročna investicija koja je neophodna I ključna. Bez toga može da nam se dogodi da unapredimo turističku infrastrukturu i suprastrukturu, promociju, da kreiramo atraktivnije turističke proizvode, ali da izostane kvalitet u ključnom segmentu a to je radna snaga. Sa druge strane, privatni sektor se sve više suočava sa nemogućnošću zapošljavanja adekvatnih kadrova, jer značajan broj njih veoma lako, posebno u sezoni, pronalazi poslove u nekoj od zemalja regiona koje se možda još više suočavaju sa istim problemom. Tome su dodatno doprinele i tradicionalno niske zarade, posebno u ugostiteljstvu. Vreme je da se u ovom segmentu preduzmu odlučne i konkretne aktivnosti, u koordinaciji javnog i privatnog sektora, jer posledice mogu imati značajne implikacije kada su u pitanju projektovani rezultati srpskog turizma u narednom periodu.
e-TN: Generalno, koje su nam jake a koje slabe tačke i gde je prostor za dalje napredovanje?
- Srbija ima potencijal da svojom ponudom odgovori na aktuelne trendove na međunarodnom tržištu kao što su više kraćih odmora tokom godine, povratak prirodi, autentičnom životu, aktivni odmor i otkrivanje novih, neistraženih destinacije.
Naša turistička ponuda je raznovrsna. Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, city break destinacije, planinski i banjski centri, očuvana priroda, mogućnosti za aktivan odmor, gastronomska ponuda, tradicionalna gostoljubivost, u zajedničkom miksu daju odlične rezultate.
Ipak, svugde na svetu ima divne prirode, dobre hrane i kulturnih znamenitosti, ali ono što nas izdvaja, ono što nas čini drugačijima, autentičnim su naši ljudi i naša gostoljubivost, naš duh I naša energija. Upravo su ljudi naš najznačajniji turistički brend. U kojoj meri uspemo da prenesemo deo našeg mentaliteta, gostoprimstva, kulture u konkretno iskustvo gostiju u toj meri turisti će nam se ponovo vraćati.
Međutim, Srbija mora raditi na više koloseka istovremeno: kao što sam već istakla, ulaganja u ljudske resurse na svim nivoima moraju biti kontinuirana i kvalitetna, moramo raditi na tome da novia tehnološka rešenja budu implementirana u svim segmentima turističkog biznisa, ne samo u promociji, moramo da razvijamo i implementiramo nove poslovne modele u poslovanju. Nadalje, praćenje aktuelnih trendova kada je reč o marketingu i preduziamanje promotivnih aktivnosti koje su fokusirane na određene tržišne segmente, su neminovnost.
Takođe, naša zemlja mora uložiti napore da bude ekološki prihvatljiva I osvešćena. Lokalne zajednice moraju da se edukuju, te da se otvore i prilagode potrebama turista. Ukoliko želimo da ugostimo strane goste moramo na primer da unapredimo znanje stranih jezika i da motivišemo mlade da uče. Turizam je i kulturna baština jedne zemlje, njena prošlost i sadašnjost, njeni ljudi. On počinje sa prvim korakom kada strani turista zakorači u jednu zemlju, jedan grad. Njega reprezentuje i vodič, i recepcioner, prodavačica u prodavnici. Na percepciju o našoj zemlji kao turističkoj destinaciji, kao i na nivo konkurentnosti našeg turizma utiču i neadekvatno odlaganje đubreta, grafiti, loše higijenske navike koje moramo iskoreniti, ali ne samo zbog turista već i zbog nas samih. Svest o tome mora biti podignuta na viši nivo.
I konačno, Srbija treba da bude autentična turistička destinacija koja će na održiv način upravljati svojim razvojem, koja će biti konkurentna i privlačna za kako za turiste, tako i za nove investicije.